Прије 100 година пуцњава пуцањ, који је постао повод за почетак Првог свјетског рата.

28. јуна 1914. године завршен је миран живот у Европи. У Сарајеву је погинуо надвојвода Аустро-Угарске Франз Фердинанд. Месец дана касније, почео је велики рат, неповратно преобликован у европску мапу..

Прелуде то баттле
"Овај не-календар", према речима Анне Акхматове, двадесети век почео је тачно пре сто година. У врело љето 1914. године у Холандији је отворена Палача мира, ау августу су почели говорити оружје. Непосредни разлог за то је био да је 28. јуна 1914. године у Сарајеву убијен наследник круне Аустро-Угарске, Франз Фердинанд..

Надвојвода је требало да се пресели на трон Хабсбуршког Фрање Јосипа И, који је владао царством 68 година. Под њим је 1867. године Аустрија постала дуалистичка монархија - Аустро-Угарска (тј. Цар је у Будимпешти крунисан као мађарски краљ). Земља је подијељена на држављанство и превођење (уз ријеку Леите) између аустријске и мађарске имовине..

Међутим, многа неријешена национална питања остала су у монархији, од којих је главна била словенска. Пољаци, Украјинци, Русини, Хрвати, Словенци, Чеси, Словаци и Срби нису имали своју државност.

Неки народи, посебно Пољаци, настојали су да створе своју властиту државу, неки - Чеси и Хрвати - били су спремни да буду задовољни широком аутономијом..

Ово питање је посебно било изражено на Балканском полуострву, гдје су се радикалне промјене догодиле у посљедњој четвртини 19. стољећа. Појавиле су се независна Србија, Бугарска и Румунија, које су одмах ушле у територијалне спорове између себе и са бившом метрополом Турске. У Војводини, Крајини и на североистоку Хрватске, Срби су чинили значајан проценат становништва и тражили су да се поново уједине са младом Србијом (која је одлуком Берлинског конгреса постала независна након руско-турског рата 1878. године)..

Додајте оштрину и проблем Босне и Херцеговине. Ове две провинције су окупиране од стране Аустро-Угарске после Берлина, а анексиране су у октобру 1908. године. Међутим, локално српско становништво није прихватило анексију. А онда је свет стајао на ивици рата: Србија и Црна Гора најавиле су мобилизацију у октобарским данима, а само посредовање пет земаља (Русија, Немачка, Велика Британија, Француска и Италија) није дозволило почетак сукоба..

Вијеће министара Руске империје је тада схватило да Русија није спремна за рат. Као резултат тога, до марта 1909. године, Петерсбург и Београд су признали улазак Босне и Херцеговине у Беч..

Босанска криза није била једини предводник свјетског сукоба. Почевши од 1895. године, када је почео сукоб између Јапана и Кине, стално су се одвијали локални ратови у свету или су се догодили оружани инциденти. Русија је у јануару 1904. године започела рат с Јапаном, који је завршио поразом. До 1907. године у Европи су постојала два блока: Антанта ("Срчани споразум") - војно-политички савез Русије, Енглеске и Француске и "Централне силе" (Италија, Немачка, Аустро-Угарска). Традиционална марксистичка историографија сматрала је Антанту силом која настоји да очува ред ствари у Европи и свету, видећи у Немачкој и њеним савезницима младе вукове који желе да добију свој део.

Међутим, поред тога, свака земља је имала своје локалне геополитичке интересе, укључујући и експлозиван балкански регион. Русија је у више наврата потврдила своју жељу да зароби црноморски тјеснац Боспор и Дарданеле. Аустро-Угарска је настојала да спријечи иредентистичке осјећаје Срба и Хрвата у земљама круне. Немачка је хтела да се пресели на Блиски исток, коме је био потребан снажан бок на Балкану. Као резултат, сваки вишак на врућем полуострву довео је до нове тензије.

Особитости Националне лов
Поред тога, вреди напоменути да је почетак 20. века био златно доба политичког тероризма..

У готово свакој земљи радикалне организације су користиле експлозије и пуцњеве за политичку борбу..

У Русији су организације социјалистичких револуционара биле посебно различите на овом фронту. Године 1904. бомбардер је убио министра унутрашњих послова Царства, Вјачеслава Плевеа, а 1905, велики војвода Москве Сергеј Александровић, генерални гувернер Москве, убијен је од стране побуњеника. Терористи нису били само активни у Русији: италијански анархист Луиги Лукцхини убио је 1898. супругу Фрање Јосипа И, Елизабету Баварску (познату и као Сисси). Тероризам је постао део живота у јужној Европи - у Италији, Шпанији и на Балкану. Наравно, ове методе су користили и српски активисти..

Од 1911. године у Србији је деловала националистичка организација Црна рука која је настојала да уједини српске земље у Југославију. Ту су били и високи официри земље, тако да су се власти плашиле "црнокоса".

Још увек је нејасно како су активности Црне руке биле под контролом специјалних служби, али је јасно да пристанак у Београду на акције у Босни није дао..

Анти-аустријски активисти у овој покрајини били су дијелом дио организације Млада Босна. Настао је 1912. године и поставио циљ ослобађања провинција из Беча. Један од чланова био је сарајевски ученик Гаврила Принцип.

Поздрав и бомба
Треба додати да је Франз Фердинанд говорио са становишта суђења, односно да сматра да би Аустро-Угарска требала постати држава јужних Славена под хабсбуршком круном - прије свега да би побиједила позиције Мађара и бројног мађарског племства који је посједовао земљиште у Хрватској, Словачка и Транскарпатија.

Не може се рећи да је насљедник пријестоља био “јастреб” и присталица рата - напротив, покушао је пронаћи мирне начине за излазак из кризне ситуације, схваћајући тешку унутарњу ситуацију у земљи..

Постоји мишљење да су и Србија и Русија биле свесне жеље терориста да пуцају на надвојводе током његове посете Сарајеву. За њих је његов долазак 28. јуна био увреда: на крају крајева, Срби су на дан косовске битке прославили годишњицу пораза Турака. Међутим, насљедник пријестоља одлучио је показати моћ аустријске војске и проводити маневре у Сарајеву. Прва бомба је бачена на њега ујутро, али она није нашкодила.

Већ споменути принцип, сазнајући за неуспјех покушаја, отишао је у центар Сарајева, гдје је, ухвативши тренутак, пуцао на Франца Фердинанда из близине. Убио је и своју жену Софију..

Реакција на убиство постала је немир у Сарајеву. У граду су живели Срби и представници других народа, посебно босанских Муслимана. Током погрома у граду погинуло је најмање двоје људи, уништени су кафићи и продавнице Срба..

Светска заједница је активно реаговала на смрт Фердинанда. Прве странице новина биле су посвећене овом догађају. Међутим, после убиства није било директних последица - тек средином јула Аустроугарска је предала ултиматум Србији. Према том документу, Србија је морала затворити анти-аустријске организације које дјелују на њеној територији, како би отпустила званичнике који су укључени у анти-аустријске активности. Међутим, постојала је још једна ствар - о прихватању истражног тима из Беча да истражи убиство.

Београд је одбио да га прихвати - и то је био почетак великог рата..

Питање о томе ко би тачно могао бити иза убиства у Сарајеву се још увијек разматра. Неки, напомињући чудну релаксацију чувара надвојводе, верују да би радикали бечког суда могли убити потенцијалног монарха-федералисте. Ипак, најпопуларнија је и даље теорија о српским бомбардерима..

Рат је почео тек месец дана касније, крајем јула - почетком августа 1914. године. Међутим, након тога, убиство Фердинанда постало је симболом краја мирног предратног европског живота. "Убили су нашег Фердинанда", - антиратне "Авантуре доброг војника Швејка", Јарослав Хашек, почиње овим речима.