Писмо Козака турском султану
Постоји легенда да је турски султан Мухамед ИВ, прије слања трупа у Запоризхију, послао Запорожанима захтјев да му предају као господара цијелог свијета и управитеља Бога на земљи.
Козаци су наводно на ово писмо одговорили својим писмом, не осрамотивши се у изразима, поричући било какву храброст султана и окрутно се ругајући охолости “непобједивог витеза”. Постоји неколико варијанти текста овог писма. Њихова аутентичност доводи у сумњу, међутим, према мишљењу истраживача Запоришког Козака ДИ Иаворнитског, њихов садржај је сасвим у складу са духом Запоришких Козака.
ПРЕДЛОГ МЕХМЕДА ИВ:
Ја, султан и владар Бриљантне Порте, син Ибрахима И, брата Сунца и Мјесеца, унук и викар Божји на земљи, господар краљевстава Македоније, Вавилон, Јерусалим, Велики и Мали Египат, краљ над краљевима, владар над господарем, неуспоредив витез, нико победнички ратник, владар стабла живота, немилосрдни чувар гроба Исуса Христа, чувара самог Бога, нада и тјешитељ муслимана, застрашујући и велики бранилац хришћана, заповест вама, запорошким козацима, предајте ми се добровољно и без икаквог отпора, и ваше њихови напади не изазивају забринутост.
Султан турски Мехмед ИВ.
ОДГОВОР Запорозхтсев Мохаммед ИВ:
Запоризхзхиа Цоссацкс Турски султан!
Ти, Султане, проклети турски, и проклети проклети брат и другар, сам Луцифер је секретар. Какав си ти јебени витез, када не можеш убити јежа са голим гузом. Ђаво брише, а ваша војска прождире. Нећеш бити, кучкин сине, имат ћеш синове кршћана испод себе, не бојимо се твојих трупа, борит ћемо се с тобом земљом и водом, ширити твоју мајку.
Ви сте вавилонски кувар, македонски колац, јерузалемски пивар, колонија Александрије, велика и мала египатска свињарија, јерменски лопов, татарски сагаидак, каменетски џелат, цео свет и илуминација будале, сам аспида унук и наша јебена кука. Свињетину ти њушку, курвин шупак, месарски пас, некрштено чело, твоја мајка јебем.
Тако сте ви, Козаци, одговорили. Нећете чак имати ни свиње у рукама хришћана. Завршавамо ово, јер не знамо бројеве, а немамо календар, месец на небу, годину у књизи, и дан је исти као наш, зато што се пољубимо у гузицу!
Потписан: Коста атаман Иван Сирко са цијелим Запоришким логором
