Изгубљено ремек дело сњеговића од Мицхелангела

Почетком 1494. године, Мицхелангело ди Лодовицо Буонарроти Симони још је био млади уметник под покровитељством Пиеро де Медици. Тада је имао нешто више од 20 година. Пре стварања светски познате Давидове статуе имао је више од једне деценије. Тада још није био титан ренесансне уметности, што је касније постао. Али чак иу тако младим годинама, Мицхелангело је био изузетно талентован..

Та зима у Фиренци била је неподношљиво хладна. Благо време уступило је место мразним ветровима и леденим условима, што не би било овако све до хладних европских зима 1550-1700. У јануару се догодило нешто потпуно неочекивано. У граду је почела сњежна мећава, која је посвуда падала..

То није била лагана прашина од снијега која се обично сматрала мећавом у Фиренци; био је прави снег, погоднији за северне ивице. Пиеро де Медици је послао своје младо одељење у сњежно двориште са задатком да направи сњеговића. Овај задатак, очигледно, волио је Мицхелангело.

Према историчару уметности из КСВ века Ђорђу Васарију, Мицхелангело није направио само сњеговића. Створио је највећу скулптуру за снијег у повијести свијета. Нев Иорк Тимес тврди да је то била прелиминарна верзија Давидове статуе; ако је истина, сњеговић Микеланђела био је прелепа, херојска фигура са предивним мишићима који су висили изнад унутрашњег дворишта. То је било право уметничко дело. Они који су видјели овог сњеговића назвали су га невјеројатно лијепом..

Нажалост, скулптура по својој природи није могла преживјети. Васари је заборавио да напише колико је трајао сњеговић, полако се топивши у сунчевим зракама. Али је било мало више од два дана пре него што је овај "прото-Давид" ушао у историју. Тако је неповратно изгубљено једно од раних ремек дела Мицхелангела и, очигледно, највећи сњеговић у историји човечанства.

Свиђа вам се овај чланак? Поделите то са својим пријатељима - направите репост!