Зашто се многа писма на француском не читају?

Вероватно сте се више пута питали када сте изговорили ту или ону француску ријеч: па, зашто се не може читати толико слова? У књизи Јеанне Агалакове "Све што знам о Паризу" прича прелијепу и смијешну причу, као да су у средњем вијеку за свако писмо плаћени службеници, па су покушали истегнути ријечи до крајњих граница. Као што се добро сећамо, француски је искривљени латински. Одавно, када се формирао писани француски језик, научници који су радили на креирању правила француског правописа покушали су да рефлектују овај континуитет. Покажите кроз правопис речи његове приче. Тако се десило, на пример, да у речима росее и гелее (мраз, желе) на крају постоји тихи е, али у речима цхарите (милосрђе) и хуманите (хуманост, хуманост) нема. И све је то због чињенице да се прве две речи враћају на латинске речи у -ата (росата, гелата), које су изгубиле "т", и уместо комбинације "аа" добиле су "ее". И цхарите и хуманите су потомци латинских речи у -тас (царитас, хуманитас), на крају којих само један “а” звучи, па се не додаје нијем “е”..

Па ипак, чини се да је финансијски аспект играо важну улогу у овом питању. Да, и сада свира. Истина, тренд је обрнут: сада свако може да пише, али он сам мора да плати (време, новац, поверење) за свако додатно писмо, тако да је концизност изнад свега:

На пример, ТГВ - све је јасно одједном, а ако кажете тренирај гранде витессе - нико неће веровати да овај воз заиста иде брзо и не заостаје као корњача.

Или је ј'аи ду таф такође јасан, особа је заузета, не може чак ни да каже ни реч потпуно, нема времена за све ове ј'аи ду траваил а фаире!
Или, рецимо, језик текстуалних порука, овде је новац капао, тако да треба да пишете брзо, јасно, јасно - не прије расхаркиванија:
-слт кои 2 9
-слт цв? м јвб
- ту ви1 2м'1
- дак
- бап