Историја бријача

Историја бријања је стара скоро колико и човечанство: пре 20.000 година, наши преци су почели да уклањају длаке на лицу - зашто то није познато. Можда су даме из каменог доба одлучиле да мушкарци изгледају много боље.
Након што је хиљадама година извучена коса, која је требала бити дуготрајна и болна процедура, преселили су се у стругање косе камењем и шкољкама са оштрим ивицама..
Почео је брзи напредак: 1100. пне, Европа је већ користила претходнике модерних бритве - бритве са једном оштрицом и ручком. Прије Криста, за вријеме владавине Александра Великог, Грци и Римљани усвојили су египатски начин бријања уз помоћ брончаних стругача. Ратници су почели да брију само браде, али и косу на глави, тако да их непријатељи нису могли зграбити. Од тада су се необријани дивљи народи почели називати "варварима", од латинске ријечи "вагба" - брада. Њемачки глагол "схаве" (расиерен) такођер има латинске коријене. Она долази из глагола "расаре", буквално - до огреботина или стругања.

Током наредних векова, облик и материјал бритве претрпели су неке промене, али генерално је остао исти, мада су неки људи имали потешкоћа да се њиме баве. Наутичари су први открили да је тешко доћи до мора без посљедица оштре бритве. То су престали да раде, а већина их је добијала браде. Свако ко би си могао приуштити да се обрије на бријачницу. Већ су стари Грци отворили салоне за бријање, који су у наредним вековима постали институције од великог друштвеног значаја. Тамо су се састали да размене вести, разговарају, читају новине. За обичне људе, берберин је био центар сеоског или градског живота, а његова посјета замијенила је племените клубове. Богати људи су се често обријали уз помоћ особног слугу, или барем назвали бријачку кућу. Од КСВИИИ века, упориште производње бријача је енглески град Шефилд (Шефилд). Касније се појавио други центар за бријање, немачки град Солинген. Број брендова и произвођача који су постојали у то вријеме били су толико велики да је данас тешко вратити повијест њиховог развоја. Стотине малих и великих предузећа снабдевало је безброј бритвица светском тржишту. Бритве из Солингена познате су по својој прворазредној дубинској брушењу. Шушкање које су направили они приликом бријања додијелили су им додатно име "певајуће бритве".