Најбољи и најбогатији језик на свету
На једном од симпозијума упознали су се четири лингвиста: Енглез, Немац, Италијан и Рус. Говоримо о језицима. Почели су да се свађају, али чији је језик лепши, бољи, богатији и који језик припада будућности?
Енглез је рекао: "Енглеска је земља великих освајача, навигатора и путника који шире славу свог језика у све крајеве света. Енглески је језик Шекспира, Дикенса, Бајрона - несумњиво најбољи језик на свету".
"Ништа слично", рече Немац, "Наш језик је језик науке и физике, медицине и технологије. Језик Канта и Хегела, језик на којем се пише најбоље дело светске поезије је Фауст Гоетхе.
"Обојица гријешите", ушао је у спор Талијан. "Мислите, цијели свијет, цијело човјечанство воли глазбу, пјесме, романсе, опере! На којем језику су најбоље љубавне романсе и бриљантне опере?!
Рус је дуго ћутао, скромно слушао и, коначно, рекао: "Наравно, могао бих, као и сваки од вас, рећи да је руски језик језик Пушкина, Толстоја, Тургењева, Чехова - превазилази све језике света. Реците ми, можете ли на свом језику да направите кратку причу са жицом, са доследним развојем заплета, тако да све речи приче почињу истим словом?
Овај врло збуњени саговорници и сва тројица су рекли: "Не, у нашим језицима ово је немогуће." Тада Рус одговара: "Али на нашем језику то је сасвим могуће, а сада ћу вам доказати. Назовите свако писмо." Немац је одговорио: "Свеједно. Писмо" П ", на пример".
"Сјајно, ево вам прича за ово писмо", одговорио је Рус.
Петр Петрович Петухов, поручник педесет петог Подолског пешадијског пука, поштом је примио писмо пуно пријатних жеља. "Дођи", написала је љупка Полина Павловна Перепиолкина, "хајде да причамо, сањамо, плешемо, ходамо, посјећујемо напола заборављени, напола израсли рибњак, идемо на пецање. Дођите, Петре Петровиц, да брзо останете".
Петухов се свидела понуда. Процијенио је: Доћи ћу. Зграбио сам полу-излизан огртач, помислио сам: корисно.
Воз је стигао поподне. Петра Петровића је примио најугледнији отац Полине Павловне, Павла Пантелеимоновића. "Молим вас, Петре Петровиц, седите удобно", рекао је отац. Пришао је ћелав нећак, представио се: "Порфирија Платоновића Поликарпова. Питамо, питамо".
Појавила се лијепа Полина. Пуна рамена прекривала су прозирни персијски шал. Разговарали смо, шалили се, позвани на ручак. Кнедле, пилаф, кисели краставци, јетра, паштета, пите, торта, пола литра нара. Тигхт лунцх. Петр Петровицх је осећао пријатну ситост.
Након јела, након густог ужина, Полина Павловна је позвала Петра Петровића да се прошета у парку. Пред парком се испружио напола заборављени полу-узгојени рибњак. Свепт ундер саил. Након купања у језеру, отишли смо у шетњу парком..
"Хајде да седнемо", предложила је Полина Павловна. Сат довн. Полина Павловна се приближила. Седели смо и ћутали. Први пољубац је звучао. Петр Петровицх је био помало уморан, понудио се да легне, рашири пола излизан огртач, помисли: било је корисно. Лежали смо, лезали, заљубљивали се. "Петр Петровић је шаљивџија, лопов", рече Полина Павловна.
"Удај се, удај се!" Шапнуо је дрски нећак. "Хајде да се венчамо, хајде да се венчамо", приђе тата. Петр Петровицх се проблиједио, затетурао, а онда побегао. После трчања, помислио сам: "Полина Петровна је дивна журка, пуна паре".
Пре него што је Петар Петровицх осветлио могућност добијања прелепог имања. Пожурио је да пошаље понуду. Полина Павловна је прихватила понуду и касније се удала. Пријатељи су дошли честитати, донијели поклоне. Пролазећи пакет, осуђен: "Диван пар".
Саговорници-лингвисти, након што су чули причу, били су приморани да признају да је руски језик најбољи и најбогатији језик на свету..
