Пораст менталних болести је повезан са климатским промјенама.

Број менталних болести ће расти услед климатских промена, пише Тхе Сиднеи Морнинг Хералд, позивајући се на извештај Института за климу у Сиднеју "Клима патње: прави трошкови живота услед неактивности у погледу климатских промена".
Према аутору студије, губитак социјалне кохезије у условима екстремних временских прилика повезаних са климатским промјенама, може довести до повећања броја случајева анксиозности, депресије, посттрауматског стреса и злоупотребе супстанци. Најмање један од пет испитаника током студије признао је да након таквих природних догађаја доживљава “емоционалну трауму, стрес и очај”, пише лист..
"Иако су циклони, суше, шумски пожари и поплаве уобичајена компонента живота у Аустралији, нема сумње да се наша клима мијења", наводи се у извјештају. "Услови у настајању су у потпуности у складу са најпрецизнијим научним прогнозама: како се време загрева, временски услови постају екстремнији, са озбиљним последицама по здравље и живот људи." Извештај указује да је губитак социјалне кохезије проузрокован губитком посла и стабилношћу на послу резултат дуготрајне суше у Аустралији и довео је до повећања броја самоубистава у руралним подручјима за 8%. Извештај такође показује да је сваки десети ученик основне школе након циклоне “Ларри” 2006. показао симптоме посттрауматског поремећаја..
Према речима шефа Института за истраживање мозга и ума, професора Јана Хикијаја, утицај климатских промена на социјалну кохезију је дуго потцењен, али игра кључну улогу у менталном здрављу људи, и веома је тешко вратити га. Он је нагласио да климатске промјене, а посебно екстремни природни феномени у будућности могу бити главни фактор који утиче на ментално здравље..