Фиреров последњи интервју

Крајем априла 1945. године, менаџер за партијске послове, Мартин Борман, добио је задатак да контактира новинара из једне од неутралних земаља и преда га у бункер Рајх канцеларије. Дан пре Хитлеровог самоубиства, швајцарски новинар Курт Спеидел је узео свој последњи интервју. Али сам Спеидел је убијен током напада на Рајх канцеларију, а биљежница с транскриптом разговора, заједно са многим другим документима, достављена је у Москву, гдје је донедавно лежао у архиви Музеја оружаних снага ...

Године 1995. један од архивског особља радио је на дешифровању стенографског записа и био је запањен јединственошћу овог историјског документа. Он се обратио редакцији Народних новина, а данас нудимо само неколико питања из овог интервјуа која могу бити од интереса за савременог руског читаоца..

Питање: Да ли сте пре 27 година ушли у политичку борбу, да ли сте претпоставили да вас таква завршница чека??

А.Г. Да, чак и тада смо добро знали шта се догађа. Ушли смо у одлучну борбу (Ендкампф), у којој је живот и постојање бијеле расе била опклада. Све је било на коцки, и могло би бити само два исхода: или ћемо победити или ћемо коначно умрети.

Питање: Данас је 29. април 1945. године. Да ли знате да нисте успели?

А.Г. Мислим да нисмо изгубили. Немачка - да, изгубила је рат, Вехрмацхт је поражен. Али смо дали потицај снажној идеји. Националсоцијализам је јасно показао своју апсолутну предност..

Сећате се 1918. године, сећате се 20-их - где је тада била Немачка? Неколико година смо били на власти и успели смо да створимо највећу државу у историји човечанства. Изградили смо економију, одгојили здраву младост - здраво духовно и физички. На крају, само велики остаци у историји. Ко памти хиљаде робова који су умрли док су градили пирамиде у Египту? Само је маса пирамида остала у историји.

Да, пали смо у борби, али ово је пад (дер Фацх нацх обен). Национал Социјализам посједује будућност, не бојим се рећи да ће то бити 21. стољеће. Не бих се изненадио ако у 21. веку Национални социјализам победи у Русији. Током година рата морао сам да преиспитам свој расни поглед.

Рећи ћу вам нешто, нико овде у Европи не познаје Русију и никада је није познавао. Уопште не идеализујем Руса, никако, у Русима још увек има превише азијских. Али остаје чињеница да је руски народ био јачи и издржљивији у овом лудом рату, и не бих се изненадио да спасење за белу расу долази са Истока. То ће бити логично.

Питање: Рекли сте да сте добили идеју, али сте изгубили рат. Логично питање: да ли је овај рат био неопходан??

А.Г. Говорите као да је на мени у целом свету да започнем овај рат или не да почнем. Знам да ће се након наше смрти сви пси спустити на нас. Зову нас агресори и подстрекачи рата. Али није тачно да сам ја или неко други у Немачкој желио овај рат..

Нова генерација Нијемаца изградила је велику државу и није била њихова кривица што су често стављали палице у точкове. Британци, Американци и Јевреји широм света су учинили све да започну овај рат, да угуше снимке младог националсоцијалистичког покрета.

Само идиот може помислити да је овај рат намјера наших стратега. Видите, у години 39, одмах смо се нашли у кругу непријатеља који нас надмашују и технички. Али чак иу таквим условима, немачки дух је свету показао чуда хероизма..

Питање Гледајући уназад, ви се не плашите неких њихових поступака? Рецимо тзв. коначно решење јеврејског питања.

А.Г. У овом трагичном часу за Немачку, не могу да мислим на Јевреје.

Питање: Коју одлуку у вашем животу највише жалите??

А.Г. Убрзање врх СА у 1934 и извршење Рем. Онда сам наставио са својим емоцијама, одиграо улогу и прљаве интриге унутар партије. Ернст је, са свим својим манама, био предан националистички социјалиста и од самог почетка борбе је ходао раме уз раме са мном. Без његових јуришних одреда, Нацистичка партија не би имала.

Знам да су ме многи људи оптужили за издају националне револуције, али, супротно свим врстама гласина, био сам мотивисан само моралним и моралним разлозима, борио сам се за чистоћу партијских редова. Ернст је био мој пријатељ и умро је са мојим именом на уснама.

Да је данас био овде, све би било другачије. И Вехрмацхт ме је само издао, умро сам од руке њихових генерала. Стаљин је извршио бриљантан чин, организујући чистку у Црвеној армији и ослобађајући се труле аристокрације.

"Народне новине", Н2, 1995.