Фотографија Земље са удаљености од 6 милијарди километара

Разлог астронома Карла Сагана о фотографији коју је 1990. снимио Воиагер са удаљености од 6 милијарди километара:

Успели смо да снимимо фотографију и ако је погледате, видите ствар. То је то. Ово је наш дом. Ово смо ми. Овде, сви које знате, сви које волите, сви за које сте икада чули, свака особа која је икада рођена, живели су овде. Овде су све наше радости и туге, хиљаде истинитих вероисповести, идеологија и економских доктрина. Сваки ловац и сакупљач, сваки јунак и кукавица, сваки оснивач и разарач цивилизација, сваки монарх и обичан човек, сви млади љубавници, сва деца пуна наде, све мајке и очеви, сваки проналазач и истраживач, сваки духовни ментор, сваки корумпирани политичар, сваки овде је живела свака звезда, свака високо рангирана особа, сваки светитељ и сваки грешник људске расе - на овој прашини која виси у сунчевим зракама.

Земља - само мали део огромног свемира. Помислите на реке крви проливене безбројним командантима и царевима да бисте за неке тренутке освојили мали део ове тачке. Запамтите окрутности које су починили становници једног дела тачке изнад становника другог дела. Колико им је тешко да схвате како се лако међусобно убијају, како се њихова мржња загрева. Наши принципи, наше уверење о нашој важности, веровање да имамо неку изузетну улогу у свемиру - све то је засењено бледом тачком на фотографији.

Наша планета је усамљено зрно песка, обавијено бескрајном тамом космоса. Из ове таме - из ове бесконачности - немамо где да чекамо помоћ, нико да нас спаси од нас самих. Морамо то урадити сами. Неко је рекао да астрономија учи понизности - и додаћу да то доноси карактер. Верујем да ова слика нашег малог света само заиста показује колико је опасна људска таштина. Ова фотографија наглашава колико је важно научити да се односимо једни према другима са љубазношћу и саосећањем, како сачувати и његовати ову бледо плаву тачку - једину кућу коју имамо..