9 највеће глобалне инфлације у свијету

Током прошлог века, било је педесет и пет главних хиперинфлацијских ситуација. Све се догодило у различита времена иу различитим државама. Најчешће су ухватили земље у развоју, али у историји земаља као што су Немачка, Кина и Француска постоје и „црне линије“ повезане са губитком вере у кредитне обавезе банака и државе. Историјски претходник економске кризе најчешће је постао борба. Сјетимо се како је то било и сумирамо девет највећих глобалних хиперинфлацијских прича.

1. У августу 1945. - јула 1946. у Мађарској је примећена хиперинфлација непојмљивих пропорција. Цене су порасле тачно два пута сваких 15 сати. Дневна стопа инфлације достигла је 207 процената. То је било повезано са учешћем ове земље у Другом светском рату на страни нацистичке Немачке. По окончању непријатељстава, Мађарска је завршила у логору губитника и била је приморана да 1945. године потпише крајње непрофитабилни уговор са савезницима и плати огромну новчану одштету, чија је величина достигла и до 50 посто буџета..

2. Период од марта 2007. до новембра 2008. био је веома тежак за Конго и повезан је са хиперинфлацијом. Дневна стопа инфлације у тим данима достигла је 98 посто, а цијене су расле сваких 25 сати 2 пута. Претходно овој државној земљишној реформи 2001. године. Према томе, земљиште је одузето бијелим фармерима и дато је црнцима. То је довело до озбиљног пада производње. Касније је влада усвојила низ не баш успешних социјалних реформи које су изазвале егзодус становника из земље. Поред тога, избио је грађански рат у држави, што је такође изазвало недостатак јавних средстава.

3. Криза у Југославији и Србији (април 1992 - јануар 1994). То је изазвано распадом СССР-а. Југославија се распала у неколико зараћених земаља. Производња је пала. Југословенски политичари нису предузели коректне кораке да промене такву неповољну ситуацију. Гласни слогани нису помогли и нису покривали дефицит федералног буџета. Стопа инфлације је тада достигла 65 посто. Растуће цене су се удвостручиле сваких 34 сата.

4. Вајмар Немачка: август 1922 - децембар 1923. Дневна инфлација: 21%. Цијене се удвостручују свака 3 дана, 17 сати. То је било због губитка земље у Првом светском рату и потребе за исплатом репарација победницима. Према потписаним уговорима, исплате су требале бити извршене у страној валути. Немачка је била приморана да прода своју валуту у огромним количинама по сниженим ценама. То је довело до хиперфлације..

5. Грчка: мај 1941 - децембар 1945. Дневна стопа инфлације је 18%. Цијене се удвостручују сваких 4 дана, 6 сати. Повезан је с почетком Другог свјетског рата и погоршањем вањске трговине. Поред тога, земља је била приморана да се задржи током окупације 400.000 војника Осовине. То је коначно и поткопало већ ослабљени буџет земље..

6. Кина: октобар 1947. - мај 1949. Дневна стопа инфлације: 14 посто. Цијене се удвостручују сваких 5 дана, 8 сати. Разлог је био подјела земље на два дијела: комунистички и националистички. Супротне стране уложиле су велики део својих средстава у наоружање. То је довело до недостатка новца, а штампање нових само је погоршало ситуацију и довело до хиперинфлације..

7. Хитна хиперинфлација и Перу у другој половини 20. века (јули 1990 - август 1990). Предсједник земље Фернандо Белаунде Терри почетком осамдесетих година покушао је побољшати финансијско стање земље увођењем строгих мјера. Међутим, председничка администрација само је створила илузију о спровођењу свих реформи и прописа ММФ-а. Нови перуански предсједник Алан Гарциа, изабран 1985. године, усвојио је низ нових популистичких економских реформи. Као резултат ових акција, економија земље је коначно ослабила, а приступ међународним кредитним тржиштима затворен. Перу је погодила хиперинфлација. Пораст цена је дуплиран сваких 13 дана 2 сата.

8. Талас кризе захватио је Француску 1789. године. Краљевска ризница била је потпуно празна због бескрајних ратова. Покушај национализације земљишта католичких монаха такође није спасио ситуацију. Дневна стопа инфлације у тим данима износила је 5 посто. Цене се удвостручују сваких 15 дана 2 сата.

9. Никарагва је у јуну 1986. препознала “шарм” хиперинфлације. Њој је претходила револуција 1979. године, због које су на власт дошли садинисти. Реформе које су усвојиле само су допринијеле погоршању економске ситуације у земљи. Рат 1985. године са контра бандама које су финансирале САД коначно су уништиле државни буџет Никарагве и довеле до хиперинфлације..