Највише фантастичних митова о СССР-у на Западу

1. фебруара 1992. у Цамп Давиду потписана је руско-америчка декларација о завршетку хладног рата. Западни пропагандисти издахнули су: све "ратне" године активно су формирали слику совјетских нецивилизираних дивљака међу својим грађанима.

1) У СССР-у медведи ходају улицама.
Овај печат је мигрирао на америчку пропаганду од британске пропаганде, која је покушавала да покаже дивљаштво руског народа у данима далеког Кримског рата. Редовно присуство медвједа у анти-совјетским карикатурама у западној штампи довело је до чињенице да су чак и осамдесетих година неки западњаци сматрали да неспретне животиње живе као удомљене животиње у многим совјетским породицама..

2) Чаша водке ујутру.
Совјетски људи су много пили. Али, наравно, не у таквој количини, као што је показала америчка масовна култура. Многи Американци су веровали да ће совјетски човек ујутро почети да пије вотку на празан стомак и грицка је сољеним краставцем. Неки амерички грађани су били сигурни да су совјетски родитељи наточили алкохол и њихову дјецу. Није изненађујуће да су амерички спортисти на почетку такмичења са совјетским спортистима често тражили од судија да се постарају: "Је ли Рус пијан?"

3) Сви совјетски људи играју балалајку.
Када се у свету догодила роцк револуција, амерички пропагандисти су тврдоглаво почели да промовишу слику о "руском са балалајком" у популарној култури. У ствари, то није био невини клише: тако црни ПР људи су покушавали да наметну прогресивној западној роцк-укљученој омладини, која понекад суди људе само по музици коју слушају, слици заосталости совјетске омладине. То је учињено углавном због тога што су љевичарски, прокомунистички осјећаји порасли међу роцкерима. Наравно, једва да је неко одважио да покаже своје симпатије за совјетску балалику од љубитеља роцк музике. Иначе, пропагандисти Запада изабрали су балалику, а не хармонику, као неопходан атрибут совјетске особе, управо због "роцк-анд-ролл" разлога. Сматрало се да је овај музички инструмент боље супротстављен "култној" електричној гитари.

4) Свугдје ГУЛАГ.
"СССР је затвор народа", скоро сваки Американац је знао ту фразу. Понекад сам је схватио буквално. Дакле, многи амерички држављани који су дошли у Москву у вријеме Жељезне завјесе затражили су од својих совјетских пратитеља да им покажу ГУЛАГ. Постојало је мишљење да их има у СССР-у као, рецимо, биоскопима.

5) За сваког совјетског грађанина задужен је официр КГБ-а.
За сваку совјетску особу постоји досије у КГБ-у, сви станови су прислушкивани, а обични грађани се прате на улицама. Баш као и Орвелов роман из 1984. године. Наравно, само највећи оригинали на Западу могли би да саосећају са таквом државом..

6) Совјетски грађани су веома крвожедни.
Холивуд је одиграо одлучујућу улогу у обликовању овог стереотипа. Ако је совјетски човјек погледао америчке милитанте "Црвену зору", "Црвену шкорпиону", "Звијер рата", онда би чак и он сумњао у своју добру природу.

7) Пермафрост у СССР-у.
Тема вјечног хладног времена у СССР-у је црвена нит кроз читаву совјетску митологију коју су написали Американци. Већина грађана Сједињених Држава није могла ни да замисли да у Совјетском савезу постоје места која ће се такмичити за топлу климу у Тексасу и Калифорнији. Користећи "вештачко хлађење" СССР-а, амерички пропагандисти су хтели да покажу да у таквој клими могу постојати само веома посебни људи, који су веома различити по карактеру од цивилизованих и топлотних западњака. У руском језику за такве људе постоји веома обимна дефиниција - "дјубре".