Карамелне штапове су измислили када су покушавали да ућуткају децу.

Једног дана, хорар у Келнској катедрали у Немачкој сматрао је да је уморан од бучне деце која су га узнемиравала током проповеди, баш када је требало да изрази захвалност Господину. Онда је хормастер затражио од домаћих сластичара да направе слатке штапиће за дјецу која би их могла завести да не би шуштали током службе..
Да би оправдао нови и прилично чудан дио ритуала (раније нитко није давао дјеци слаткише за вријеме проповиједи), збор је замолио кухара да направи штапиће у облику пастирског штапа, како би се дјеца сјетила о пастиру који је први дошао код Исуса.
Први слаткиши су били бијели, који су дизајнирани да подсете дјецу на кроткост кршћанства и безгрешни Исусов живот. Лизалице су убрзо постале популарне, а из Немачке су се прошириле и на друге европске земље, где су им биле намењене за Божић. Године 1844. пуштена је производња карамелних штапова и тада су стекли карактеристичан окус менте..